Свет поново задржава дах због погоршање тензија између Израела и Ирана, ситуација која држи тржишта, владе и грађане на ивици. Могућност отвореног рата између две земље ствара прави економски земљотрес чији се таласи већ осећају у кључним секторима, од енергетике до међународне трговине.
Последњих дана, Светске берзе су нагло пале, док су цене нафте скочиле. Ови почетни одговори тржишта су само увод у потенцијалне последице дубље и дуже ескалације у срцу Блиског истока, стратешком региону за проток сировина и трговинске руте.
Тржиште енергије под напетошћу: фактор нафте и гаса
Сваки пут када нестабилност потресе Блиски исток, Цена сирове нафте реагује вртоглавим повећањемУ тренутном сценарију, цена барела сирове нафте марке Брент скочила је за више од 13%, што је највећи дневни пораст од инвазије на Украјину, достигавши преко 78 долара. Аналитичари упозоравају да ће, у најгорем случају, Барел би могао да се приближи 130 долара ако је Ормуски мореуз блокиран или су стратешки важни путеви поремећени.
Кључ овог аларма је у Ормуски мореуз, уског пловног пута кроз који пролази приближно 20% светске нафте и више од 35% поморске трговине сировом нафтом. Ако би Иран блокирао овај пролаз, као што је већ сугерисао у претходним приликама, глобално снабдевање енергијом било би озбиљно угрожено, што би повећало не само цену нафте већ и цену течног природног гаса, што је посебно важно за Европу и Азију.
Чак и ако проток нафте није потпуно прекинут, претња по Ормуз Ово је већ довољно да подстакне инфлациона очекивања и повећа цене горива. Све то време течни природни гас из земаља попут Катара такође не би могао лако да пронађе алтернативне руте, што би додатно повећало цене гаса у Европи.
Тржишта реагују: падови берзе и бег у сигурност
Нервоза је опипљива у међународна финансијска тржиштаСтрах је навео инвеститоре да повуку новац са берзе и улажу га у традиционална сигурна уточишта као што су државне обвезнице и злато, чије су цене порасле. Главне европске и америчке берзе су изгубиле позиције, док су се акције енергетских и одбрамбених компанија опоравиле у жару сукоба.
Авио-компаније и туристичке компаније сносе највећи терет, што одражава забринутост због растућих трошкова горива и поремећаја ваздушних рута до и са Блиског истока. У међувремену, нафтне компаније и извођачи радова у области одбране бележе повећање цена, очекујући већу потрошњу на безбедност и енергију.
Могућност дужег прекида поморске трговине, посебно на критичним тачкама као што су Суецки канал или Индијски океан, долива уље на ватру, утичући на цене транспорта и међународни проток робе.
Директни утицаји на инфлацију и економски раст
Раст цена нафте и гаса имају директан утицај на глобалну инфлацијуРастуће цене горива се брзо одражавају на трошкове производње и транспорта основних добара, повећавајући цене намирница и смањујући куповну моћ домаћинстава. Неки стручњаци процењују да би за сваких 10% повећања цена нафте, инфлација могла да порасте за чак 0,4% у наредној години.
За економије које посебно зависе од увоза енергије, као што су Европска унија и Јапан, ударац би био још већи: поред виших трошкова енергије, Раст би се могао охладити и могао би се појавити ризик од стагфлације (висока инфлација и низак раст), стара опасност која се већ појавила током нафтне кризе 70-их. Европска централна банка би могла бити приморана да повећа каматне стопе како би обуздала раст цена, што би компликовало опоравак.
На другим тржиштима у развоју, попут Мексика, волатилност валута је порасла, са значајним флуктуацијама девизног курса у односу на долар. Ово се дешава у време када санкције и ограничења на извоз иранске нафте већ кажњавају неколико земаља потрошача.
Путови снабдевања и глобални ланци под притиском
La крхкост међународних ланаца снабдевања То је још једном очигледно са кризом на Блиском истоку. Поред опасности од блокада у Ормуском мореузу, постоје страхови од ширења сукоба на поморске руте као што су Аденски залив, Суецки канал и подручја под контролом група повезаних са Ираном, што би повећало логистичке трошкове и кашњења у испоруци робе широм света.
Многи аналитичари се сећају искуства пандемије, када је поремећај критичних ланаца снабдевања довео до несташице основних производа. Сада, неизвесност око порекла и доласка компоненти и сировина поново сеје сумњу међу индустријама и потрошачима широм света.
Централне банке, каматне стопе и глобални изгледи
Суочене са овом ситуацијом, централне банке се суочавају са тешка раскрсницаС једне стране, инфлаторни притисак би их могао приморати да престану са снижавањем – или чак повећањем – каматних стопа, што би утицало на инвестиције и потрошњу. С друге стране, неизвесност и могућа економска стагнација чине непрепоручљивим претерано заоштравање монетарне политике.
Стручњаци истичу да ће америчке Федералне резерве и ЕЦБ деловати опрезно, процењујући да ли је енергетски шок привремен или постаје трајна претња глобалном расту. У међувремену, ММФ и међународне организације већ ревидирају своје прогнозе БДП-а наниже због ризика да ће сукоб трајати дуже него што се очекује.
Ко излази горе?
Најтежи ударац ће бити примљен главни увозници нафте, авио-компаније и транспортЕвропска, јапанска и латиноамеричка економија би виделе пораст рачуна за енергију и пад конкурентности. Потрошачи и мала предузећа би такође приметили раст цена основних добара и услуга.
Уместо тога, извозници енергије и извођачи радова у сектору одбране могли би у почетку имати користи, све док траје потражња за услугама и производима везаним за енергетску безбедност и снабдевање.
Могуће одмазде, блокаде или напади на кључну инфраструктуру, као што се видело 2019. године са постројењима компаније Арамко, погоршале би ситуацију и додале још већу волатилност тржиштима.
Страх од продужења сукоба и утицај на трговинске путеве, заједно са растућим ценама сировина, представљен је као велики изазов за глобалну економију, баш када ефекти претходних криза још нису нестали.