Недавна америчка офанзива на нуклеарна постројења у Ирану изазвала је талас нервозе на глобалним финансијским и енергетским тржиштима . Напад, који је уследио након недеља ескалације тензија на Блиском истоку, ставио је инвеститоре и аналитичаре у један од најнеизвеснијих и најосетљивијих сценарија виђених последњих година.
У сатима непосредно након бомбардовања, цене нафте су нагло скочиле, док су се глобалне берзе и ризична имовина трговали са изузетним опрезом . Могућност блокаде стратешког Ормуског мореуза — кроз који пролази приближно једна петина светске сирове нафте и сличан удео течног природног гаса — доспела је у центар пажње. Страх од даље ескалације сукоба повећава нестабилност у свим секторима.
Нафта и енергија, у оку олује
Од објаве америчког напада, фјучерси нафте марке Brent порасли су за више од 11%, а цена америчке нафте West Texas Intermediate доживела је сличан пораст . Бројке не остављају сумњу у вези са постојећом нервозом: стручњаци сугеришу да би, у случају ефикасног затварања Ормуског мореуза, цена барела могла да порасте на 120 или чак 130 долара , што није виђено од историјских енергетских криза.
Не само да је сирова нафта под притиском; и природни гас је доживео значајан пораст цена . Овај двоструки притисак посебно погађа Европу, која се у великој мери ослања на увоз како би задовољила своје енергетске потребе, као и азијске земље, главне купце течног природног гаса извезеног из региона Залива.
Непосредне последице почињу да се осећају на ценама бензина у земљама попут Сједињених Држава, где просечна цена по галону већ расте и прети даљим повећањем у наредним данима. Аналитичари упозоравају да би, ако се криза настави, просечна цена бензина лако могла да пређе 3,40 долара по галону , па чак и 5 долара ако се ситуација погорша.
Стручњаци попут Патрика де Хана истичу да би се повећање цена могло директно пренети на потрошаче , повећавајући трошкове не само горива, већ и електричне енергије — посебно због утицаја на електране са комбинованим циклусом и европски енергетски микс — и основних производа због повећаних трошкова транспорта.
Финансијска тржишта, инвестиције и сигурна уточишта
Реакција међународних берзи је, за сада, била мање драматична него што би се могло очекивати с обзиром на размере догађаја, иако се аналитичари слажу да ће недеља која је пред нама бити нестабилна и са потенцијалом за даље падове . Европски и амерички индекси су пали између 1,5% и 2% од почетка непријатељстава, иако тржиште очекује оштрије покрете како се догађаји буду одвијали.
Насупрот томе, злато, америчке државне обвезнице и амерички долар су ојачали своју традиционалну улогу сигурних уточишта . Долар је порастао за приближно 0,9% од почетка сукоба, док потражња за хеџингом на тржиштима расте како би се заштитила од потенцијалног погоршања ситуације.
Израелска берза је изненадила историјским добицима, одражавајући перцепцију међу неким инвеститорима да би потез Вашингтона могао да отвори пут дипломатској сарадњи. Међутим, у остатку Блиског истока тржишта су опрезнија, са мешовитим кретањима у зависности од близине сваке земље и њеног утицаја у енергетском сектору.
Што се тиче инвеститора, главни менаџери фондова и банке тренутно препоручују останак мирним, диверзификовање портфолија и фаворизовање дефанзивних сектора као што су енергетика, злато, основне потрошачке робе и здравство. Историја показује да геополитичке панике имају тенденцију да имају привремене ефекте на берзе, али тренутна неизвесност захтева континуирану будност.
Средњорочни економски и политички ризици
Кључни фактор је индиректан утицај који инфлација енергената може имати на монетарну политику централних банака . Са растућим ценама, повећава се могућност да Федералне резерве, Европска централна банка или друге централне банке одложе или одложе смањење каматних стопа. То би утицало на еурибор, трошкове хипотека, пословну активност и, на крају крајева, запосленост.
Штавише, сама политичка неизвесност и могућност иранске одмазде — као што је ирански парламент већ упозорио, формално препоручујући затварање Ормуског мореуза — додатно притискају глобалну економију . Ризик од стагфлације, где економски раст стагнира, а цене расту, постаје стварна брига за аналитичаре и институције.
Неки стручњаци упозоравају да би континуирани пораст цене нафте од 20% до 30% могао смањити глобални раст за између 0,5% и 1% , док би инфлација потрошачких цена доживела пропорционални пораст.
