Недавна америчка офанзива на нуклеарна постројења у Ирану изазвала је талас нервозе на глобалним финансијским и енергетским тржиштима.Напад, који је уследио након недеља растућих тензија на Блиском истоку, довео је до инвеститорима и аналитичарима уочи једног од најнеизвеснијих и најосетљивијих сценарија последњих година.
У сатима непосредно након бомбардовања, цене нафте су доживеле снажан опоравак, док глобална тржишта акција и ризична имовина послују са великим опрезом.Могућност блокада стратешки важног Ормуског мореуза — кроз који циркулише приближно једна петина светске сирове нафте и сличан удео њеног течног гаса — постао је центар пажње. страхови од даље ескалације сукоба повећати волатилност у свим секторима.
Нафта и енергија, у оку олује
Од објаве америчког напада, Фјучерси сирове нафте марке Brent порасли су за више од 11%, а америчка нафта West Texas Intermediate забележила је сличан раст.Бројке не остављају сумњу у вези са постојећом нервозом: стручњаци истичу да би, у случају ефикасног затварања Ормуског мореуза, Цена барела могла би да порасте на 120 или чак 130 долара., ситуација каква није виђена од историјских енергетских криза.
Не само да је сирова нафта под притиском; Природни гас је такође забележио значајан порастОвај двоструки притисак посебно погађа Европу, која се у великој мери ослања на увоз како би задовољила своју потражњу за енергијом, и азијске земље, главне купце течног гаса који извози регион Залива.
Непосредне последице почињу да се осећају на ценама бензина. У земљама попут Сједињених Држава, где просечна цена по галону већ расте и прети да ће се даље повећавати у наредним данима, аналитичари упозоравају да ако се криза настави, Просечна цена бензина би лако могла да пређе 3,40 долара по галону, па чак и прећи 5 долара ако се ситуација погорша.
Стручњаци попут Патрика де Хаана истичу да Повећање цена би се могло директно пренети на потрошаче, повећавајући трошкове не само горива, већ и електричне енергије — посебно због утицаја на електране комбинованог циклуса и европски енергетски микс — и основних производа због растућих трошкова транспорта.
Финансијска тржишта, инвестиције и сигурна уточишта
Реакција међународних берзи је, за сада, била мање драматична него што би се очекивало у вези са догађајем ових размера, иако Аналитичари се слажу да је недеља нестабилна и са потенцијалним падовимаЕвропски и амерички индекси су пали између 1,5% и 2% од почетка непријатељстава, иако тржиште очекује оштрије покрете како се догађаји буду одвијали.
У супротном смеру, Злато, америчке трезорске обвезнице и амерички долар су ојачали своју традиционалну улогу сигурних уточишта.Долар је порастао за око 0,9% од почетка сукоба, док Потражња за осигурањем на тржиштима расте како би се заштитила од могућег погоршања ситуације.
La Израелска берза Цена нафте је изненадила историјским порастом, одражавајући перцепцију неких инвеститора да би потез Вашингтона могао да отвори пут дипломатској акцији. Међутим, у остатку Блиског истока, тржишта показују већи опрез, са мешовитим кретањима у зависности од близине сваке земље и њеног значаја у енергетском пејзажу.
Што се тиче инвеститора, главни менаџери фондова и банке препоручују, за сада, Останите мирни, диверзификујте портфолио и фаворизујте дефанзивне секторе као што су енергија, злато, основне потрошачке робе и здравствена заштита. Историја показује да геополитичке панике имају тенденцију да имају привремене ефекте на берзе, али тренутна неизвесност нас подстиче да останемо опрезни.
Средњорочни економски и политички ризици
Кључни фактор је индиректни утицај који Инфлација цена енергије може имати утицај на монетарну политику централних банакаСа растућим ценама, расте могућност да Федералне резерве, Европска централна банка или друге централне банке одложе или обуставе смањење каматних стопа. То би утицало на еурибор, трошкове хипотека, пословну активност и, на крају крајева, запосленост.
Штавише, сама политичка неизвесност и могућа одмазда Ирана — као што је већ упозорио ирански парламент, који је формално препоручио затварање Ормуског мореуза — додатни притисак на глобалну економијуРизик од стагфлације, где се економски раст успорава, а цене расту, постаје стварна брига за аналитичаре и институције.
Неки стручњаци упозоравају да би трајни раст цене нафте од 20% до 30% могло би смањити глобални раст за између 0,5% и 1%, док би инфлација потрошачких цена доживела пропорционални пораст.
