Када пишем нови чланак, не волим да остане само информативни чланак, али радије објашњавам, барем широко, оне економски концепти или компаније које су цитиране тако да се на тај начин можемо ставити у контекст и боље разумети вести.
У овом случају, концепт који долази у обзир је концепт диверзификација пословања:
Шта је диверзификација?
Па, све компаније траже и истражују како се то може добити конкурентске предности, Конкурентска предност је карактеристика коју компанија мора да развије да би ојачала повољан положај у односу на своје конкуренте и на тај начин, повећати његове користи.
За ово, компанија мора да уђе у траг какве стратегије наставиће се у конкурентској, функционалној и корпоративној сфери. О прва два ћемо разговарати у наредним чланцима.
Пословна стратегија, је дакле онај који разуме одлуке компаније о томе у којем послу цомпетир и у којим секторима ће престати да се такмичи, односно обим свог деловања.
Када компаније морају да доносе одлуке о корпоративној стратегији, морају да их доносе према 3Д: вертикалном, географском и хоризонталном, подједнако, говорићемо о прва два у будућности.
Што се тиче хоризонтална димензија, компанија мора да одлучи у којим секторима ће се такмичити, односно ако донесе одлуку о диверзификацији.
Једном када смо обликовали свој концепт, можемо рећи да се диверзификација пословања састоји од проширења пословни новчаник компаније која нуди нове производе или излази на нова тржишта.
У оквиру ове диверзификације се истичу два различита типа:
- Повезана диверзификација: Када постоји нека веза или веза између старог и новог сектора. На пример, када је компанија јабука, посвећена технолошким иновацијама, 2007. године одлучила да диверзификује и отвори свет мобилних телефона (такође технолошки сектор).
- Неповезана диверзификација: Када између предузећа нема више односа него финансијски однос, односно порекло ресурса. На пример, компанија ТАТА која је посвећена таквим различитим секторима, као што су узгој чаја или производња аутомобила. Као што видимо, они немају никакве везе једни с другима.
Који је конкретан случај Амазона?
Случај Амазон је случај тежак класификовати, јер ако се, с једне стране, ради о интернетској трговини, сектору за који је специјализован, с друге стране, производ који они нуде су храна, сектор у којем до сада нису били присутни, по мом мишљењу, прије би се могло говорити о диверзификацији невезано.
Диверзификација коју Амазон материјализује у две различите, али комплементарне услуге за своје купце:
- Амазон Фресх, услуга доставе хране која омогућава купцима да наруче куповину и приме је за мање од 24 сата. Услуга у којој се у Сијетлу може уживати од 2013. године, али у Европу није стигла до септембра ове године, посебно у Немачку и Аустрију.
- Амазон Лоцал, врста ЈУСТ ЕАТ, односно мрежне платформе на коју се „пријављују“ ресторани, у овом случају, за сада, из Сијетла и која их доводи у контакт са купцима који желе да им је већ кувана храна допремљена у домове. Делујући Амазон као пуки посредник који доводи купце у контакт са ресторанима, у зависности од цене, као и пошиљке потоњих.
Можда ћемо ускоро видети ове услуге како долазе од продајног гиганта до наша земља, мада се до тада надам да већ имају своје пореско седиште у Шпанији, и зато не правите а нелојална конкуренција против оних компанија које се придржавају закона.