Ако желите да тражите или сте већ укључени у зајам, жаргон који се односи на то је нешто што морате разумети. Међутим, често разлика између зајмопримца и зајмодавца није баш јасна, а то су два појма која се односе на различите фигуре.
Да ли желите да знате шта је зајмопримац? А зајмодавац? Ако сте до сада мислили да је исто, ми ћемо вам показати да није, а ви ћете видети које су разлике између њих па ћете све узети у обзир пре него што одаберете онај који вам највише одговара.
Шта значи бити зајмодавац
Пре него што вам дамо разлике, требало би да добро разумете на шта се односи сваки од термина који долазе у игру. У овом случају, зајмодавац је оно лице које има новац и може га позајмити другој особи.
Другим речима, то је тај који ће дати кредит и својим новцем га финансирати. Међутим, не ради се о нечему што је изгубљено, већ о томе да друга особа то мора да вам врати, чиме је позајмица новца привремена.
Уз ову дефиницију, банка је можда пала на памет. Или неколико, јер су то обично особе које су задужене за одобравање кредита и обављање функције зајмодавца. Међутим, постоје многе друге врсте зајмодаваца. Најчешћи су следећи:
- Субјекти банке.
- Субјекти алтернативног финансирања. Ови су мање познати, али постоје.
- појединци. Зато што могу да делују и као зајмодавци.
- Јавне кредитне институције. Један од најпознатијих је ИЦО.
Осим што тај новац позајмљује, зајмодавац од тога остварује профит. А то је да, поред враћања новца који вам је остао, нормално је да добијете и камату која вам надокнађује привремени губитак новца. Међутим, не мора увек бити тако. Понекад, посебно у случају појединаца, ова врста интересовања можда и не постоји.
Шта значи бити зајмопримац
Након што је детаљно познавао цифру зајмодавца, Да ли сада имате идеју ко би био зајмопримац?
Зајмопримац би била особа која прима новац који позајмљује зајмодавац. Другим речима, он је тај који тражи тај новац од друге особе и прима га.
Али, управо из тог разлога стиче низ обавеза. Једна од њих, и најважнија, јесте чињеница да Мораћете да вратите новац који сте тражили поред, у многим случајевима, неке камате, односно надокнаде коју зајмодавац добија за то што вам је оставио новац. Наравно, то се мора урадити у договореном року и у сваком случају без одлагања.
Да бисте то урадили, морате потписати уговор са зајмодавцем који утврђује све услове који ће регулисати споразум који они постигну, односно: колико новца ће бити позајмљено, колика ће бити камата, рок враћања тај новац како ће се вратити...
Као и код зајмодавца, зајмопримац може бити и физичко или правно лице (Разумем под таквом компанијом или друштвом). Другим речима, свако може да тражи новац, али само ако испуњава услове које захтева зајмодавац може да га добије.
На пример, замислите да постоји особа која жели да затражи 6000 евра од банке. Међутим, та особа нема посао, нити било шта друго на његово име. Банка ће одбити захтев да вам да новац јер нема гаранцију да ће та особа моћи да вам врати. Другим речима, Пошто на своје име немају ништа што би гарантовало позајмљивање новца, банка не верује да ће, ако га позајме, моћи да га врати, јер је ризик прилично висок.
Која је разлика између зајмопримца и зајмодавца?
Сада када знате две бројке које улазе у игру у оквиру зајмова, разлика између зајмопримца и зајмодавца вам је можда постала јаснија. Али, као резиме и компилацију, остављамо вам овде све разлике које можете пронаћи:
- Новац: У овом случају, зајмодавац је особа која има новац и даје га другој особи, зајмопримцу. Са своје стране, зајмопримац је фигура којој је тај новац потребан.
- Обавезе: Иако обоје имају обавезе у односу који успостављају, оне су различите међу њима. У случају зајмодавца, обавеза коју имају је да позајме новац који су предвидели уговором. Осим тога, морате да поштујете све што је договорено у том уговору, не можете по својој вољи да мењате услове (због тога је важно да постоји документ о сагласности између страна). зајмопримац је дужан да врати новац који му је позајмљен (са или без камате) како је назначено у уговору. Другим речима, може се вратити из месеца у месец или на одређене датуме док не измирите свој дуг са том особом или ентитетом. Наравно, могли бисте и да пређете рокове. Осим тога, можете одустати од тог потписаног уговора (све док није прошло 14 дана од потписивања).
Дајемо вам пример да вам све буде јасније и да разумете разлику: Замислите да из неког разлога морате да тражите услугу од члана породице да вам позајми новац. Разговарате са том особом и договорите се за 10.000 евра. Да бисте то урадили, потписујете документ у коме утврђујете ко коме оставља новац. Односно ко је зајмодавац (особа која има тих 10.000 евра) а ко зајмопримац (особа којој треба 10.000 евра).
Једном завршено:
Особа која има 10.000 евра, Зајмодавац преузима ризик тако што вам позајмљује новац не знајући сигурно да ли ће га вратити. Осим тога, он зна да ће сваки к пут вратити тај новац (са или без камате).
Особа којој је потребно 10.000 евра, зајмопримац, на тај начин добија дуг за другу особу. А да бисте га намирили, морате сваки к пут вратити новац док се не заврши и све што вам је позајмљено не врати особи која је то учинила.
Као што видите, обе бројке су веома различите једна од друге и разлика између зајмодавца и зајмопримца у основи лежи у концепту сваког од термина који долазе у игру када постоји зајам новца. Да ли вам је сада све јасније?